Нетфлик-а Деатх Ноте , филмска адаптација популарне јапанске серије манга, ускоро излази на услузи стреаминг. Извођење филма Адама Вингарда, пребаченог у средњу школу у Сијетлу са Нат Волфф-ом као главном улогом, била је тема неких контроверзи, јер се мање осећао као надахнута и промишљена промена, а више као, још једно бељење јапанске приче . За филм излазе прве критике које сугеришу да адаптација није превелика.
То не значи да је сваки аспект филма стравично прегледан. Многи рецензенти су поделили похвале за појединачне наступе. Преко у ИГН , Блаире Марнелл је била прилично обожаватељица Виллема Дафое'с Риука и Давид Ехрлицх даље Индиевире , упркос критикама за већи део филма, није могао да не привуче Л Лакеитх Станфиелд-а, за кога каже да је изравно из анимеа.
Иако су, наравно, неки пронашли ове ликове такође близу претеривања у стилу анимеа, идентификујући један од кључних изазова у изведбама анимираних својстава у живој акцији. Да будем искрен, док сам волео Деатх Ноте када је први пут стекла популарност, сада схватам да заправо није толико невероватна или револуционарна прича, и да ми чак ни верна адаптација сада не би била толико привлачна. Ипак, разочаравајуће је видети како још један филм окружен овом врстом контроверзе не успева, јер показује да се Холивуд још увек труди да смисли како да прилагоди аниме.
Ово је на крају кључна тема у многим прегледима, који је неизбежно упоређују са изворним материјалом и откривају да се не мери. Готово сви истичу плитко препричавање оригиналног дела и жале због неиспуњеног потенцијала филма. У сваком случају, ево неколико одломака онога што су критичари имали да кажу о филму Нетфлик. Ово су све изврсне и пажљиве идеје које препоручујем да прочитате:
Топ 5000 Хелена Бонхам Цартер
Бељење није никада чисто естетски чин; увек је показатељ дубље трулежи. У овом случају, указало се на неспособност или неспремност да се смислено повеже са изворним материјалом. Једини разлог да се узме таква јединствено јапанска прича и пресади у Сијетл је истражити како њезина трновита морална питања могу инспирисати различите одговоре у америчком контексту, тако да за ову поновну пробу свима, али да Америку сведу на њезину бјелину, више указује на одсуство контекста. него било шта друго.
То је најеклатантнији симптом филма који крајње не успева да истражи своју премису и троши прегршт глупавих представа и прождрљиви степен хипернасиља у служби тоталне слепе улице. Зашто пролазити кроз све проблеме постављања Деатх Ноте-а у Америци ако га нећете поставити у стварном?
Амерички римејк режисера Адама Вингарда за Нетфлик је најновија аниме адаптација која је у преводу унакажена (и побељена); нови хорор-трилер је сираст, асинин, замотан и смешан. Добра му је страна, ако вашим очним јабучицама треба енергичан тренинг, ово ће их покренути без престанка .... У својој последњој сцени, сведен је на животињски очај, режећи у бесу, светлост му је нестала из очију. Знам како се осећа.
Деатх Ноте је готово солидан Б-филм, али с обзиром да то није била намера Вингарда или Нетфлика, чини целокупну презентацију несрећном. Мистериозни трилер о мачкама и мишима препун примамљивог дијалога по коме су прослављене манге Тсугуми Охба и Такесхи Обата не постоји у делу Вингарда. Готово свака одлука или траг је прикривена за публику, али то није њен најгори прекршај. Ликови нису ни толико интригантни, симпатични или уверљиви као концепти Охбе и Обате. Деатх Ноте игнорише своје ликове, одлучујући да акценат стави на физичке страхоте повезане са бележницом која убија уместо на психолошку драму која се око ње развија.
Још увек расправљам о томе да ли да гледам филм или не, али да ли ћете га проверити 25. августа?
(слика: Нетфлик)
