Постоје неки филмови који остају код вас, а за мене је један такав филм из 1999. године 13. ратник . Возило Антонио Бандера појавило се у биоскопима касније у лето лета 1999, а отворило се на другом месту на благајни иза малог филма под називом Шесто чуло . Иако је филм на крају наставио да узима 67 милиона долара, није био велики хит и сада није страшно познат. И то је срамота, јер 13. ратник није само сјајан филм, то је сјајна адаптација ноторно тешке адаптације приче: Беовулф .
Пре него што уђемо у ово, да, ево упозорења за спој 21-годишњег филма и хиљадугодишњака Беовулф. Можемо бити превише опрезни.
Беовулф , којега се можда сећате из средње школе или факултета, најважније је целокупно дело старог енглеског језика које је преживело. Нико не зна колико је стара песма, осим рукописа који садржи стара је преко 1.000 година , и прича причу о јунаку по имену Беовулф у Сканданавији који помаже краљевству под опсадом чудовишта по имену Грендел. Побеђује Грендела, тада мајку Грендела, а годинама касније и змаја.
То није прича 13. ратник, прича и нигде у кредитима не каже да се заснива на тој причи. То је заснован на роману Мајкла Крајтона Тхе Еатерс оф тхе Деад . Књига из 1976. године заснована је на два извора, један је Беовулф, а други врло стварна прича о Ахмаду Ибн Фахдлану, арапском истраживачу чије је путовање у викиншке земље у 10. веку један од најбољих примарних извора о викиншкој култури старост.
13. ратник је измишљена верзија Фахдлановог (глуми га Бандерас) времена са Викингима и користи Беовулф као оквир за то време. То је генијалан потез, искрено. Рана сцена када наиђе на викиншку сахрану преузета је директно из стварног Фахдлановог запажања таквог обреда. И одатле Фахдлан постаје наша улазна тачка у причу и културу. То је преокрет Плес са вуковима троп са расном динамиком заснован на стварној историји и делује.
Фахдлан је завршио у основи под притиском да се придружи лидеру Викинга Буливифу и његовим сапутницима у потрази за помагањем краљу, Хротхгару, који је попут краља Хротхгара у оригиналном Беовулфу, нападнут од мистериозног чудовишта. Видите, потребан им је 13. ратник који није из њихове земље. Ролл кредити! Фахдлан, који је прогнан, иде даље, иако је престрављен и није превише одушевљен Викинзима. На крају научи њихов језик, а транзиција и учење језичке сцене је можда једно од најбољих у целом филму.
Не желим да прелазим тачку по тачку, већ начин на који се 13. ратник прилагођава и црпи инспирацију Беовулф је врло кул. Не требате знати причу да бисте уживали у филму, већ гледајући мале климање главом и референце на Беовулф током свега то заиста побољшава.
У оригиналу Беовулф , када Грендел први пут напада, Беовулф успева да му одсече руку. У овој верзији нема чудовишта - уместо тога опасност долази од мистериозног племена Вендола, за које се каже да једу своје мртве. Након њиховог првог напада један викиншки ратник успева да одсече руку. Нема змаја у 13. ратник , али Вендол уместо тога формира линију бакљи у магли како би створио изглед ватрогасног црва када нападају.
Али мислим да је најзанимљивија и најпроницљивија адаптација са Гренделовом мајком. Разговарао сам баш јуче о томе како су толико приче и митови о змајевима и другим чудовиштима можда били симболи различитих борби, често између племена различитих вера. Змајеви и слични често симболизују религије засноване на богињама, неки научници теоретизују, и то је овде врло дословно. Вендол носи мале верзије Венера из Вилендорфа , палеолитска богиња.
Викинзи нападају Вендоле и убијају њихову мајку, која је у овој верзији Шаманесс која се налази у пећини са џиновским статутом богиње. Чини дословно (потенцијалну) симболику и подтекст Беовулфа: да су Грендел, његова мајка и чудовишта били ништа друго до симболи различитих култура. Суптилан је и на њему се не задржавам, али је врло кул.
13. ратник је одличан из пуно разлога. Напето је, добро направљено, а Антонио Бандерас је заиста диван у вођству. Да, проблематично је да Шпанац глуми Арапина, али ... у том тренутку историје већи део Шпаније био је под контролом Исламског калифата, тако да нећу да трпим. Чињеница да је Бандерас једини познати глумац (осим кратког појављивања Омара Схариффа) у филму заправо повећава осећај отуђености око његовог лика, а његово путовање од превладавања Викинга до њиховог поштовања је добро урађено.
Беовулф је адаптиран као сопствени филм (са Ангелином Јолие која је чувено глумила врло секси мајку Грендела), али ја више волим ову верзију, јер она не говори само причу, она истражује потенцијално стварно значење иза тога док уноси неку другу историју . 13. ратник говори о томе да се културе сусрећу и сукобљавају на све могуће начине и то невероватно добро говори.
13. ратник тренутно се нигде тренутно не стримује, што је штета, али доступан је за изнајмљивање на више платформи и ако га никада нисте видели, потпуно је вредан сата.
(слика: Тоуцхстоне Пицтурес)
Желите још оваквих прича? Постаните претплатник и подржите страницу!
- Мари Суе има стриктну политику коментарисања која забрањује, али није ограничена на личне увреде било ко , говор мржње и троловање.—
